genericviagra-online.net

SRP Zasavica sedmi put obeležila Dan mangulice

Dan mangulice

Sa više od 700 prijatelja i gostiju, 1. decembra, SRP Zasavica je tradicionalnim sremskim svinjokoljem obeležila Dan mangulice, u čast svinje koja je bila krunski izvozni proizvod Srbije tokom čitavog XIX i u prvoj polovini XX veka.
Fešta na Zasavici je počela u jutarnjim satima, možda ne baš tako rano kako se po domaćinstvima započinjalo u 4 sata izjutra, ali okupljeni gosti su, kao što je i red, počeli dan sa vrućom rakijom i sa friškom džigericom. Vladala je odlična atmosfera, kojoj su doprinele na sve strane založene vatre i desetak oranija od po 100 litara u kojima su se topili čvarci, te tamburaši, koji su obavezan deo svinjokoljskog rituala.

Dan mangulice je je jedini dan u godini kada se u rezervatu može kupiti, uz suhomesnate proizvode, i sveže meso od mangulice. Ipak, najveći spektakl uvek je topljenje čvaraka. Potražnja za svežim, toplim čvarcima je neverovatna i nikada dovoljna jer vruć čvarak je neponovljiv delikates. Za kraj dana bili su pripremljeni salčići, tradicionalni kolači od svinjskog sala, koji se prave još u po nekoj kući, ali sve manje i manje.

 O nastanku mangulica i njenom značaju, upravnik SRP Slobodan Simić je nebrojano puta pričao neponovljivo zanimljivu priču i ona glasi ovako:
Nastanak ove rase vezuje se za 1833. godinu, kada je knez Miloš Obrenović poklonio svinju Šumadinku, našu staru rasu mađarskom grofu Jožefu Palatinušu, a ovaj je mešajući je sa mađarskim starim rasama, Bakonji i Salonji, napravio prvu savremenu svinju u Evropi, koja je imala bolje osobine od prastarih rasa i divlje svinje. To je najbolja svetska rasa za tov, mast i slaninu, što ukratko objašnjava dragoceni značaj mangulica. Pre 100, pa i pre 50 godina, domaćin je bio onaj gazda koji je imao slanine i masti i preko leta, jer je to bio izvor energije za teške poljoprivredne poslove. U Sremu se i potkivač, i krojač, govedar, svinjar, plaćao slaninom. Slaninom su se plaćali i kopači koji su dolazili iz Bosne da kopaju kukuruze. Slanina je bio proizvod koji je mogao da opstane i van frižidera i zamrzivača, godinu do dve dana. To može i kulen, kobasica nešto kraće, i to su proizvodi koji su mogli da stoje dugo vremena bez obzira na temperature.
Mangulica je bio izuzetno veliki izvozni artikal. Sredinom XIX veka Srbija je u Evropu izvozila više od 500.000 komada žive stoke, najviše svinja, a u periodu od 1920. do 1927. godine izvoz svinjskog mesa, poglavito mangulica, bio je u vrednosti 6 tona zlata, što je danas milijardu i 200 miliona evra.
Kada su 50-tih godina XX veka došle nove rase jorkšira, landrasa berkšira, koje su forsirale više mesa, a u domaćinstva ušli i frižideri i zamrzivači, gajenje mangulica se polako povlači i nestaje. Razlog za to leži u tome da mangulici treba do dve godine da bi dorasla do 150 kilograma i prasi od 4 do 6 prasića, a bele, savremene svinje prase i do 16 prasića (10 do 12 normalno), i za 6 meseci su utovljene. Za tih 6 meseci mangulica dostigne svega tridesetak kilograma. Ali, danas se mangulice na velika vrata vraćaju. Naravno, da nema ovih drugih rasa ne bi bila proizvedena dovoljna količina mesa i zato je mangulica ostala ekskluzivni proizvod za ljubitelje pravog mesa, i za one koji vode računa o svojoj ishrani.
Meso mangulice je ostalo prošarano masnoćom sa posebnim ukusom, i kada se ona hrani onom hranom koju nađe u prirodi, u šumama, lugovima, zabranima i pašom, onda je to nešto što se zove zdrava hrana. Ona je i zdrava i u veku u kojem patimo od masne hrane i holesterola, da meso i mast mangulice ima 50% manje holesterola od piletine i govedine i 75% manje od savremenih rasa svinja.
Jedan od osnovnih zadataka zaposlenih u Zasavici je da podsećaju ljude na ono što su jeli nekada, što je bilo zdravo i ukusno. Svoju misiju započeli su 1996. godine kada je iz Buđanovaca u razervat stiglo prvih četiri primerka ove rase.
-U SRP Zasavica trenutno imamo 1.000 svinja ove rase i proizvodimosupraste i prasad, koje ljudi iz Srbije, ali i okolinih zemalja, kupuju kod nas kao priplodni material - kaže Slobodan Simić. - Računamo da pored naših 1.000 imamo još oko 5.000 mangulica kod ostalih držaoca. Sve one potiču sa naše farme, a ta priča se širi jer ljudi shvataju da, pre svega za sebe i svoju porodicu, treba da gaje mangulicu. Neki će shvatiti da to treba da rade i za tržište, pa u dogledno vreme, ako pređe određen broj svinja, možemo pričati i o izvozu tog svinjskog mesa, jer Evropa to hoće da kupi. Mađari imaju 100.000 mangulica (belu mađarsku koja je isto kao ova naša crna lasasta, sremačka), i značajne količine izvoze, posebno šunku u Španiju, jer su Španci najveći potrošači šunke u svetu. Šunka od mangulice je u rangu španske, šunke od iberijske svinje, slične mangulici samo sa kraćom dlakom, jer su tamo blaže zime, ali se hrani prirodno, žirom u šumama i planinama iberiskog poluostrva. Naše i španske šunke od mangulice su najskuplje šunke na svetu.   
Osim svežeg mesa na Dan mangulice, i redovne ponude suhomesnatih proizvoda od mangulice tokom cele godine, u restoranu na Zasavici, gosti uvek mogu uživati u ukusnom paprikašu od mangulice, i da se pri tom ne brinu za zdravlje – naglasio je Slobodan Simić.

Preuzeto: