genericviagra-online.net

Najskuplji sir za spas Balkanskog magarca

Spas magarca

Heraklit je smatrao da ona voli da se okruži tajnama, Spinoza ju je izjdenačio sa Bogom, a engleski pesnik Džon Milton je poručio da budemo milostivi prema njoj, jer ona je svoje učinila, a sada je red na nas da učinimo svoje. PRIRODA, ta neshvatljiva raskoš postojanja, danas se zadržala samo u nekim zabitima ili u omeđanim prostorima, i dok se u prvim štiti nepristupačnošću, sama, u drugom slučaju, u simbiozi sa čovekom, našla je mogućnost opstanka.

Taj, pun optimizma, primer čovekove saradnje sa prirodom, do punog izražaja došao je upravo u Zasavici, koja zaštićena neprolaznim prostorom i vremenom egzistira, raste i razvija se. Specijalni rezervat prirode Zasavica predstavlja jedinstven primer u svetu da je jedan rezervat prirode od strane države dodeljen na upravljanje Nevladinoj organizicaji, Pokretu gorana Sremske Mitrovice,  i u Srbiji, ali i u svetu. Zasavički tim na čelu sa upravnikom Slobodanom Simićem, dokazao je svojim trajanjem da kada neki ljubitelji, amateri, oni koji su otkrili taj rezervat, tu prirodu, žele od toga nešto da naprave koristeći svoje snage, snage svojih prijatelja, a pre svega ideju, mogu da naprave da rezervat prirode bude u dobrom staranju svih ovih godina.

 Osim očuvanja lepote prirode, u SPR Zasavica je za proteklih petnaest godina otriveno, opisano i naučno predstavljeno 40 novih vrsta flore i faune, organizama koji u Srbiji nisu zabeleženi ni na jednom drugom mestu, zahvaljujući saradnji stručnog tima iz Zasavice  sa svim naučnim institucijama, a posebno sa Departmanom za biologiju „Josif Pančić“ Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
-U tom smislu Zasavica je čudo i biće čudo još mnogo godina, jer Bog zna šta ćemo naći u toj netaknutoj prirodi - rekao je Slobodan Simić na prezentaciji magarećeg sira iz Zasavice i novog ruha za ovaj nesvakidašnji proizvod sa farme magarica, u Galeriji ITD, u Novom Sadu, 7. decembra 2012. godine i nastavio:
-Mi vidimo da naš narod mrzi prirodu iz dna svoje seljačke napaćene duše i da on u prirodu ne ide ako tamo nema drugih atrakcija. Da bismo privukli ljude da dođu u prirodu, videli tu lepotu, mi smo morali da primenimo neka lukavstva, pa smo podigli Vizitorski centar, porinuli smo brodić, napravili 7 km dugu stazu za šetnju kroz pašnjak „Valjevac“, ali i dalje najveći razlog zbog čega posetioci dolaze u Zasavicu jeste hrane i piće. U Vojvodini se zna da ima hrane, da nikad niko gladan nije bio, ali mi smo se potrudili da napravimo nešto specifično kada je hrana u pitanju, i zato smo razvili program očuvanja starih rasa Srbije i Vojvodine i danas smo najveći držaoci starih rasa. Pre svega čuvamo ono što je nama Sremcima najvažnije na svetu, a to je mangulica, Sremska crna lasa, Podolsko govedo i poslednji projekat, jedinstvena farma muznih magarica.
-Magarac je jedna božanstvena životinja, koja je sve samo ne glupa i naposlušna. Poznata je priča vezana za ovu plemenitu životinju kada se ukopa, pa neće dalje. Magarac se ukopa zato što je izuzetno ineligentan, stane tamo gde oseti opasnost. Mnogi ljudi su se tokom istorije spasili tako što magarac nije hteo da ide preko tog mesta, jer da su išli poginuli bi i magarac i čovek. Ali, kada ga mazite i pazite, on je poslušan, miran i vredan - kaže dobar poznavalac ove plemenite životinje Slobodan Simić.
Magarac je star 3 ili čak 4 miliona godina, a postao je poznat kada je Isus na njemu ujahao u Jerusalim, pa otada za svagda magarac na leđima nosi krst (dlake mu rastu tako da na leđima tvore krst). Tokom istorije, uloga magarca u životu ljudi je bila izuzetno velika. On je iz reda konja, a konj je najznačajnija životinja u istoriji čovečanstva. Oni su promenili istoriju sveta, njihova radna snaga, u poljopirvredi, proizvodnji hrane i ratovanju. Magarac je iz roda konja a služio je za vrlo teške poslove na raznim terenima, naročito se isticao na nepristupačnim, planinskim predelima, a u Vojvodini je bio ukras uz ovce. Uz katkada nebrojana stada ovaca je išao magarac da vuče i tegli sve one neophodne stvari. Međutim, do dana današnjeg, na prostorima jugoistočne Evrope, nije objavljen ni jedan jedini rad koji se odnosi na ovu životinju. Zato su Zasavičani pre četiri godine rešili da naprave jednu farmu i da promovišu ovu životinju kao izuzetno vrednu i značajnu u istoriji čovečanstva, vrednog i vernog pomoćnika čovekovog.
-Ljudi bi potpuno teško shvatili tu njegovu radnu sposobnost koja je u međuvremenu postala nepotrebna, da ih nismo podsetili na magareće mleko koje je odvajakada bilo lek za tzv. “magareći“ kašalj, dugotrajno i neprijatno respiratorno oboljenje. Svojstva magarećeg mleka su bila poznata, ali oni ljudi koji su imali magarce, držali su ih u malom broju, dva do tri, a muški je bio višak i  završavao je u mešanim kobasicama na svinjokolju u Vojvodini, i u pirotskoj „peglanoj“ kobasici. Radi što veće promocije ove farme, magaraca i Zasavice, raspisali smo konkurs za samo jednog gospodina, koji je posle 2.000 godina, od kada je poznato da se Kleopatra kupala u magarećem mleku, platio 5.000 evra da se njegova gospa okupa u kadi napunjenoj sa 70 litara magarećeg mleka. To je zabeleženo i kamerom i niko drugi neće imati priliku da to ponovi.
Namera je bila da skrenemo pažnja ljudima na ovu plemenitu životinju koja je potpuno izašla iz našeg sećanja, pa danas Srbija broji oko 700 predstavnika ove vrste (u Americi postoji 45.000 magaraca kao kućnih ljubimaca). Nestao bi magarac do kraja, da mi nismo ostvarili projekat farme, najveće u jugoistočnij Evropi, druge na svetu po veličini, od 120 muznih magarica, koliko sada imamo (najveća farma je Montebaducco u Italiji ima 700 magaraca svih 14 italijanskih rasa). Magaraca imamo jako malo, jer su dva do tri sasvim dovoljna za ono što nama treba.
-Magarica daje izuzetno malo mleka, od 35 do 40 litara u jednoj laktaciji, a koliko je to mleko vredno govori podatak da je od svih domaćih životinja magarica najduže „nosi“, godinu i petnaest dana. Magareće mleko je skoro potpuno isto kao ljudsko. Koje je to čudo, niko ne zna. U prirodi su važna mleka koja imaju 3, 5, 20% i do 40%, a magareće sadrži do 1% mlečne masti isto koliko i ljudsko i ono je organoleptički, po sastavu, apsolutno najsličnije ljudskom. Samo magareće mleko ljudska beba može da pije bez ikakave pripreme, sva druga se moraju prokuvavati, razblaživati da bi ih beba mogla prihvatiti. Magareće mleko ima 40% vitamina C više nego kravlje mleko i antialergeni u magarećem mleku su slični ljudskim, zato je to jedna dragocena tečnost za ljudsko zdravlje. Rezultate koje smo do sada postigli kod dece koja imaju uporne bronhitise, astme, su fascinantni, i ja se nadam da će se nauka, pre svega medicinska, pozabaviti time. Magareće mleko daje odlične rezultate i kod starijih ljudi, rekonvalescenata - podvukao je Slobodan Simić.
-Mi imamo samo jednu rasu magaraca, tzv Balkanski magarac, ali u Vojvodini imamo i drugu rasu magaraca, to su veliki, banatski magarci koje je kažu, svojevremeno Marija Terezija uvela da služe za špartanje vinograda, pošto je konj ogroman, a ovaj mali magarac je bio nedovoljno jak da vuče špartač, pa su uvezli te, troduplo teže. Mi pokušavamo da ih nađemo, ima ih jako malo. Do sada smo našli desetak, ali očekujemo da se pule, da dođemo bar do dvadesetak i da nateramo našu nauku da ih izmeri, da im napravi standard, i da ih registrujemo kao drugu rasu magaraca u Srbiji, i to bi bio Vojvođanski magarac.
O proizvodima od magarećeg mleka Slobodan Simić kaže:
-Na Zasavici smo ustanovili i Dan magarica i osmislili čitavu gamu proizvoda od magarećeg mleka: kreme, sapune, likeri, sir. Magareće mleko se nikada ne kuva, nego ga čuvamo tako što ga zamrzavamo, jer bi termička obrada uništila ono što je vredno u mleku. Od tog mleka smo napravili kreme za lice, dnevnu i noćnu, jer magareće mleko daje izvanredne rezultate u nezi kože i održavanju njene lepote. Da bismo potpuno zaprepastili svet, i da bi napravili nešto što niko do sada nije napravio, videli smo da niko ne pravi sir od magarećeg mleka. Razlog za nepravljenje sira je dvostruk: jedan je stručan, jako je teško spojiti sva svojstva mleka (najveći problem je bio zgrušavanje), a drugi razlog je bio ekonomski. S obzirom da je oko 70 do 100 evra litra mleka, a da je za 1 kg sira potrebno 25 litara, onda se to nikome nije isplatilo. Mi smo u tome uspeli i napravili smo sir koji košta 1000 evra jedan kilogram. Na svim listama naći ćete da je sir od magarećeg mleka iz Zasavice najskuplji sir na svetu. Drugi po skupoći je sir od losovog mleka, i vredi 500 $ po funti, a treći je sir od Podolskog govečeta, koji se proizvodi u Italiji. Skupoća je odraz kvaliteta, retkosti, a kada smo napravili proizvod onda smo došli do problema kako promovisati, pakovati i prezentovati. U tom nam je izašla u susret Galeija ITD na čelu sa Banetom Radoševićem koji je uz pomoć svog stručnog tima dizajnirao jedinstvenu ambalažu za jedinstveni najskuplji sir na svetu, a projekat je realizovao mali kreativno tim „Biroinženjering“ Milorada Matanovića.
I ništa nije jednostavno kako možda izgleda. Na farmi trenutno ima oko 120, i u toku 2013. godine se može proizvesti maksimum 100kg ovog jedinstvenog  sira, što će omogućiti da se napravi dovoljan broj kutija koje se slažu mauelno.
Kao raritet, treba spomenuti da će ovaj sir biti pakovan u količini od 50gr i da će se u ovakvom ruhu plasirati na svetsko tržište i to samo na dva mesta. Prvo mesto su lanac restorana Novaka Đokovića, što je logično jer broj 1 u svetu ide sa najskupljim sirom na svetu. Ideja za drugi punkt na kome će se moći naći ovaj sir otišla je u svet, i čekamo da se obelodani ime drugog korisnika tog prava.
Međutim, celokupna priča, nije ni sir ni novci, kako priznaje Slobodan Simić, nego da se na Zasavici okupi što više magaraca, da se spasu, i da se učini da ta rasa ne nestane sa svojim neverovatnim korisnim svojstvima.

Preuzeto: TOP Srbija