genericviagra-online.net

Srem All Inclusive

Za realizaciju ovog promotivnog putovanja bila je zadužena turistička agencija Omniturs iz Beograda, a domaćin putovanja bio je novootvoreni hotel Best Western + Hotel Park Ruma. Nosioci programa bili su članovi klastera: Vinarija “Alex” Sremski Karlovci, Restoran “Karaš” Beočin, Turistička organizacija Irig, Etno kuća “Majka Angelina” Grgurevci, SRP “Zasavica” Zasavica, “Maestro Nikola” Golubinci i Aktiv žena „Šimanovčanke“ Šimanovci. Svi oni zajedno uložili su veliki napor da pokažu i dokažu da Sremu ima šta da vidi i da se doživi, a na kraju i da se lepo provede. Po rečima direktorke Turisičkog klastera Srem, Duške Davidović ova svojevrsna pilot promotivna tura će uskoro postati stalna ponuda, a sve informacije i eventualne rezervacije mogu se dobiti preko oficijelnog sajta klastera www.sremturizam.org

Poseban utisak ostavila je priredba pod naslovom Sremsko turističko veče. Na veoma profesionalan, zanimljiv, edukativan i na momente šaljiv način učesnici ovog turističkog programa: Ansambl narodnih pesama i igara “Branko Radičević” Ruma; Tamburaški orkestar “Matija Gubec” Ruma i pesnici: Radivoj Prokopljević - Proka i Stevan Vidović - Brica predstavili su Srem u svome najboljem svetlu. Uz odlična sremska vina program je maestralno vodio Boško Negovanović. Kao ilustraciju ove večeri prenosimo jednu njegovu priču koju je on prezentovao na sebi svojstven način: 

Priču o najmanjem ali najčvršćem od ona“ tri srca junačka“ što Vojvodinu čine možemo započeti od leve obale reke Save gde Srem izranja, pružajući se, od juga ka severu, kroz stoletne šume pune raznolike divljač i mirnih proplanaka, preko svetskipoznate Obedske i drugih manje znanih bara i ritova do plodne i rodne oranice donjeg Srema koju od onog gornjeg deii ruzmarinski Srem. I gornji Srem stasava u plodnoj ravnici, u kojoj dugme kad zaseješ možeš i rajfešlus očekivati, a onda se skoro natenane ali sremački drčno i odlučno ova ravnica uzdiže do najviših vrhova Fruške Gore koju mi Sremci i pored njene skromne visine, gordo, planinom zovemo, a stanovnike njenih naselja planincima, gorštacima ili hajlenderima. Zatim se ta naša Sveta, plava i ostrvska gora, darovana pravoslavnim svetinjama, oivičena i prošarana brojnim jezerima i ušuškanim selima iz tog nebeskog plavetnila onako sremački obesno strmoglavljuje ka lepom plavom Dunavu ostavljajući u priobalju dovoljno mesta za naselja sremskih alasa i vinogradara.

Ako bi pak, kroz Srem, taj neveliki a toliko raznolik kraj, krenuli od zapada ka istoku, od Bosuta ka Dunavu družili bi se sa ovom velikom evropskom rekom, na jednoj ili Savom na drugoj strani, a mogli bi i duž Fruške gore koja se sa svojim prelepim manastirima proteže bezmalo celom dužinom regiona. Između njih je opet ta plodna sremska ravnica koja se, na istočnoj strani, završava na visokim obalama Dunava. 

Delili su vazda taj zanimljivi, lepi i uzbudljivi kraj između Save, Dunava i Bosuta na levi i desni, gornji i donji, planinaski i ravničarski, svinjski i vinski, ratarski i vinogradarski, jer je još rimski car Prob u trećem veku naše ere obronke Fruške gore prepoznao kao moćno vinogorje, a svaka od tih podela je bila i ostala najlepša pohvala ovom regionu i njegovim ovozemaljskim i duhovnim vrednostima. A Srem je uz to i bećarski, vinski, rakijaški i tamburaški, slaninarski i kolačarski, prijateljski i rivalski, paorski, gospodski i boemski, vašarski, festivalski i rajski kraj koga vredi videti ali i doživeti. 

Veliku ljubav Sremaca prema zavičaju ilustrovaćemo anegdotom iz sela Pavlovci, događajem od pre 30 i više godine. 

Jednog vrelog i prašnjavog leta sedeo je stari Sremac, vinopija koji vodu nije voleo ni u bokalu ni u lavoru, u debelom hladu oraja i posmatrao svog unuka i njegove drugare kako pakuju šatore i rančeve i spremaju se na put.

Pitao ih je zainteresovan gde se to spremajuspremaju, a oni u glas dogovoriše – Idemo deda na more. 

Pa, šta će te tamo - bio je znatiželjan deda. 

- Tamo je sada najlepše odgovorio je njegov unuk, tamo je kupanje, zabava, devojke. 

- A deda će na to – Ne valja vam poso deco, 

- Zašto – pitali su oni. 

- Da je more dobro bilo bi u Sremu – mudro je zaključio starac.

- Jedan od momčića se dosetio pa reče – Pa bilo je deda nekad ovde Panonsko more. 

A stari Sremac će na to – E, tu sam te čeko. Pa da je to more valjalo ne bi ga mi pustili da iscuri. 

Nadam se da smo Vam putem ove priče bar malo dočarali Srem, a da bi ga i Vi doživeli na svoj način neophodno ga je posetiti. Najbolje je da to učinite u organizaciji Turističkog klastera Srem.

 

Autor: Željko Milinković

Preuzeto: