genericviagra-online.net

Sava Jojić: Da etiketa i vino u boci govore isto

Sava Jojić

„Vinari mogu da kažu da prodaja vina ide jako loše, i da je posle Nove godine stanje kao da je svet prestao da pije vino.“
Ovim rečima obratio se novinarima na neformalnoj konferenciji održanoj u Udruženju „Naša vina“ u prostorijama ove organizacije u Dunavskoj ulici broj 31 u Novom Sadu Sava Jojić, vlasnik Vinarije Mačkov podrum u Irigu.

Novinare je interesovalo mnogo toga, a pre svega mišljenje gospodina Jojića o Zakonu o vinu, kojim seuređuje proizvodnja, prerada, kvalitet i promet grožđa namenjenog za proizvodnju vina; proizvodnja, prerada i kvalitet šire, vina i drugih proizvoda od grožđa, šire, kljuka i vina koji se koriste u proizvodnji vina; označavanje vina sa geografskim poreklom; promet grožđa, vina i drugih proizvoda od grožđa, šire, kljuka i vina koji se koriste u proizvodnji vina, kao i druga pitanja od značaja za grožđe, širu, vino i druge proizvode od grožđa, šire, kljuka i vina koji se koriste u proizvodnji vina.

-Možda neki vinari ne razumeju baš najbolje njegov smisao. Pravilnik je dosta zahtevan, i pred neke nepripremljene vinare postavlja visoke zaheve, ali na sve ćemo se mi polako privići. To ozboljni vinari podržavaju. Jeste to teško, postavljene su nam visoko lestvice, ali na taj način će se mnogo toga dovesti u red. Na boci se više ne može pisati i opisivati ono što nije u boci. Na taj način ćemo postići poštovanje svih ljubitelja vina i u Srbiji, a posebno van Srbije, jer van Srbije često misli da kod nas vladaju falsifikati i neuređeno tržište. Mi na ovaj način sve to izbegavamo.
*Šta Pravilnik podrazumeva?
-Pravilnik o označavanju i deklarisanju vina, donet prošle godine, ali se primenjuje od 1. januara 2013. godine, uveo je obavezu da svaki vinar mora da dokaže odakle je vino. A da bi to dokazao mora da priloži izvode iz katastarskih knjiga, o parcelama, na kojima je posađeno grožđe ili od onoga od koga je kupio. Mora da dokaže šta je u boci. Više ne može da se na etiketi pišu razni opisi koji su za neuke ljudi vrlo primamljivi, a da se to ne nalazi u boci. Ubuduće, vinarija mora da da vino na ocenjivanje akreditivanim laboratorijama koje će uraditi tehnološku analizu i dati senzoričku ocenu. Senzoričku ocenu daju tri stručnjaka za vino koji su registrovani u Ministarstvu poljoprivrede kao kvalifikovani osobe koje mogu dati takvu ocenu. Oni će opisati vino, i reći da li miriše na bananu, južno voće, šumske jagode ili nešto drugo i  jedini će biti merodavni za davanje ocena. Možda se mi nećemo uvek saglasiti sa njima, jer će i njima biti potrebno neko vreme da uče. U tom pogledu smo vrlo mladi, ali je vrlo bitno da se ubuduće na etiketi boce mora opisati ono što se u njoj nalazi, jer je to do sada često bila zamka za neuke ljude koji kupe vino očekujući da će naći miris dinje ili ruže, a baš i nema toga.
*Da li to znači da će i troškovi vina biti veći?
-Ne, više je to jedna birokratska procedura, jer sve što uvedete u institucije to traje i uvek imate mrzovoljne činovnike, to znači da će biti  uvećani za troškove izvode iz katastra, ali samu registaraciju u vinarski i vinski registar Ministarstvo je preuzelo na sebe. I naravno, troškove za prijavljivanje za geografsko poreklo, je uzelo Ministarstvo. Mislim da će to važiti samo za ovu godinu, a već sledeće će sve ići na teret novih vinogradara i vinara.
*Kakve su danas pozicije vinogradara i vinara Vojvodine?
-Imali smo izuzetan uzlet sadnje vinograda u Vojvodini, kao rezultat dobre politike Republike Srbije da podstakne sadnju vinograda. Sticajem okolnosti, sadili vinogradi i tamo gde im nije mesto, jer su ljudi osetili da će dobiti neki dinar koji baš nije bio ni mali. Kretao se do 10.000 evra po hektaru. To ne znači da oni koji su vinograde sadili tamo gde im mesto nije, neće proizvoditi vino, ali to vino ne može biti visokog kvaliteta. Ministarstvo sada radi na tome da se drugačije urade podsticaji. Vrši mnogo strožu reonizaciju. Uzmimo za primer Frušku goru. Ni na Fruškoj gori, za mnoge, reonu koji je simbol za vinogradarstvo, grožđe i vino, nije svaka pozicija i svaka parcela dobra za vinograd. Ministarstvo sada, pored  precizne reonizacije, utvrđuje i visinske kote, tako da će se podsticati sadnja vinograda gde zaista se može očekivati vrhunsko grožđe i vrhunsko vino. Gde nema uslova za to, tu neće biti podsticaja, tu će moći i morati da radi svako za sebe.
*Da li Srbija danas ima vrhunska vina?
-Prema kvalifikaciji Ministarstva ima vrhunskih vina, ali ta institucionalna ocena često ne mora da prati stvarni kvalitet vina. Tu imamo ponekad neku dihotomiju, da vi možete izboriti visoku ocenu za vino, bar je to do sada moglo, ali da to tržište ne priznaje. Treba nam jedan period da se uhodaju i naši senzoričari iz panelske komisije, da budu usaglašeni sa tržištem. Tržište je ipak najviši i najveći sudija.
*Kakva se vina očekuju u 2013. godini?
-Mi smo u toku prošle godine preživeli jedan toplotni talas koji je umanjio uzbudljivost belih vina. Bela grožđa su malo sagorela, pregorela. Da nevolja bude veća, neki naši  vinogradari su radili i skidanje lišća, što je još više doprinelo da to grožđe više sagori. Mislim da su sve to, na neki način i dragocena iskustva. Mi nikada nismo, ili se ne sećam, imali tako dugu toplu godinu, odnosno dugo toplo leto i s te strane su izraženi neki nedostaci. Šećera će biti dovoljno. Kod crvenih vina je to manje izraženo. Crvena će biti ekspertivnija. A bela baš neće biti.  
*Već ste počeli sa orezivanjem vinograda. Da li to znači da ova zima neće biti ni nalik prethodnoj?
-Mačkov podrum je završio orezivanje, rezidbu, a prošle godine u ovo doba nismo ni počeli. Sećamo se onog velikog snega koji nas je držao do kraja februara. Po svim prognozama, očekujemo manje padavine, niske temperature i mislim da će ova godina biti dobra za nas vinogradare.
*Idete li na Sajam turizma i vina u Beograd?
-Da. Izložba BEO WINE FAIRje postala nezaobilazna priredba za nas vinogradare i vinare jer je, prvo, relativno pristupačna po cenama za štandove, dugo traje i velika je posećenost. Uz to,  uklopljena je u Sajam turizma, što je po mom mišljenju vrlo dobro jer do sada ni jedna priredbe na jednom mestu nije okupila toliko ljudi. Ne računam pritom  Novosadski sajam, ali sve što smo na Novosadskom sajmu pokušavali nikada nismo dobili dobre rezultate. To je sasvim  drugačiji profil priredbe. Zato mislim da je za srpsko vinarstvo ovaj sajam izuzetno značajan, tim pre što tu dolaze srpska vina i dobro je imati priredbu srpskih vina.
*Prvi put nastupate zajednički, imate zajednički štand?
-Prvi put Udruženje „Naše vino“ će na jednom štandu predstaviti vina svojih članova: Departmana za vinarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakultea u Novom Sadu, Vinarije Vindulo iz Temerina, Vinarije Vinum i Vinarije Đurđić iz Sremskih Karlovaca i Vinarije Mačkov podrum iz Iriga, što je bio jedan od ciljeva našeg udruživanja.
*Kratka ocena zajedničkog rada za proteklo vreme u prostorijama Udruženja „Naša vina“ u Dunavskoj 31 u Novom Sadu?
-Postojimo još uvek-rekao je gospodin Sava Jojić.

Preuzeto: