genericviagra-online.net

Guščijada i ostale avanture

Avanturistima nikad dovoljno izazova. Nekad je to strmi planinski uspon, nekad vožnja brzacima i skakanje sa jampingom a nekad neočekivano gostoprimstvo i radost druženja. Naravno, priča je o Sremu a druženje na

manifestaciji Guščijada, koja se početkom oktobra održava u selu Šatrinci, nadomak Iriga.

Teško da ste obišli Šatrince, podno Fruške gore osim ako niste krenuli kod rođaka, na kupanje, pecanje , Guščijadu ili možda tragom neke nove avanture.  Malo skrajnuto sa glavnog puta  Irig – Krušedol , na raskrsnici žurbe, vina i počivuvšeg mira sremskih Brankovića, Šatrinci su pravac za kreativne prirodnjake, koji znaju da uživaju u starinskom načinu života. Tako blizu a tako daleko od urbanog života,ovo selo kao da je tu ostalo da prkosi globalizaciji i mobilnim operaterima i da čuva duh autentičnog sremskog sela za novu kategoriju turista željnih iskonskog spoja čoveka i prirode.  Za tu vezu, priroda je bila izdašna a ljudi pitomi i vredni.  Zaleđe Fruške gore, plodna ravnica, ribom bogato  jezero Međeš i obližnje jezero Dobrodol, široki i zeleni šorovi  gde se bez žurbe i pardona kreću ljudi i jata belih gusaka. Još uvek živa tradicija držanja gusaka, uz proizvode: guščija mast , meso i perje, koji ponovo dobijaju na ceni, učinila su gusku zaštitnim znakom ovog sela i okosnicom turističke manifestacije – Guščijada. 

 Što zbog sebe, što zbog gostiju to je prilika da se odmeri veština u pripremnju guščijeg paprikaša, da se proba guska na ražnju, bezbroj đakonija tradicionalne sremske kuhinje, tek prispela šira i to podeli sa gostima, znanim i neznanim. Kulturna raznolikost na uživanje, starinski stil života i po koji zalutali pridošlica tek da posvedoči da takva priča još postoji.

Naši predusretljivi domaćini na ovom retro prelu bili su učesnici manifestacije iz sela Stejanovci, Petković Verica i Rada Šivoljski. Uz obilje izvrsne domaće hrane i pića i podsećanje na zanimljive dogadjaje i ljude koji još neguju običaje koji nas povezuju, bila je to jedinstvena prilka da se podsetimo kako se to nekad praznovalo i živelo.

                                                                                                                                Duška Davidović