29. Novembar – Zaostavština kroz sećanje

Ne tako davno, na današnji dan, slavili smo Dan Republike .

Ne moramo da se složimo da li nam je Jugoslavija trebala ili ne ali više od 50 godina ona nam je bila domovina i zaslužuje da negujemo uspomenu na taj period života i stvaralaštva. Toliki pisci, umetnici, građevine, mostovi,.., toliko različitih pregalaca i stvaralaca ostavilo je neizbrisiv  trag u prostoru i vremenu.  Danas, mnogi  gradovi  još uvek nose prepoznatljiv pečat tog vremena , mnoge trgove i parkove  i sad krase isti spomenici  a novine pune ekskluzivne rubrike i priče iz bivše Juge.  Na ovaj dan želim da se setim nekih od njih i da ih zabeležim na Internetu, kao podsetnik prijateljima, nekim novim klincima i radoznalim putnicima namernicima. 

Dan Pepublike je bio više od običnog praznika!  Obeležavao je godišnjicu Drugog zasedanja AVNOJA (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije) 29.Nov.1943.god, kada su predstavnici partizanskog pokreta otpora proglasili federalno uređenje Jugoslavije i ustavotvornu skupštinu FNRJ , 29.Novembra 1945.god.. ( kratko - Wikipedija)

Bili smo tada ponosni na što šta iz naše slavne prošlosti , na slobodarske tradicije i pobedu u borbi protiv fašizma, na demokratsko uređenje ali i na imidž retko bezbedne destinacije u koju su rado dolazile poznate face sa istoka i zapada, na liderstvo u pokretu Nesvrstanih,  na visoke standarde u obrazovanju kroz besplatno školovanje,  na crveni pasoš za koji ne treba viza, na kultne filmove, nobelovce,  visoka sportska odličja, raznovrsnu i prepoznatljivu muzičku scenu,... Imalo bu tu još što šta da se doda i zameri, naravno ali bio je to praznik svim građanima. Ta dva dana, koliko je trajao, niko nije radio i svako je na svoj način mogao da ga praznuje. Kad bi ga jedan dan razdvajao od vikenda,  sve se spajalo u nekoliko dana zgodnih za putovanje, viđenje sa starim prijateljima i porodično okupljanje. Bio je to praznik manjih mesta, tradicionalnih svinjokolja i bogatih trpeza, kada se društvo spontano okupljalo na starim mestima i kafanama sa živom muzikom ili tamburašima. Izlazilo se ranije, da se zauzme najbolji sto, da se vidi sa svima kojima je praznik bio veza sa zavičajem. Uvek je tu bilo i gostiju,  mesta za stolicu više, pesmu i praznično opuštanje i provod do kasnih sati. Bio je to praznik druženja.

Jedno od mesta koje me uvek podseti na stare praznike je Spomenik „Sloboda“ na Iriškom Vencu, nezaobilazno mesto posetilaca Fruške gore. Autor spomenika je Sreten Stojanović a podignut je 1951.god u čast palim borcima, kao simbol Narodno oslobodilačke borbe naroda Vojvodine protiv fašizma u Drugom svetskom ratu. Dugo je odolevao vandalima. Ove jeseni je zablistao starim sjajem i sa novim uređenim prilazom i blještavom rasvetom ponovo postao dostojan simbol jednog vremena, ukras sremskog Nacionalnog parka i razlog više da češće dođete u Srem.  A do nekog ponovnog susreta, u duhu novog vremena, uz kafu i živu priču preko Skypa i Facebooka, podelićemo uspomene na oživele slike jednog zanimljivog vremena i podsetiti se na vrednosti koje su nas zbližavale.

Fotografije Spomenika Sloboda i neposrednog okruženja, možete pogledati na našoj FB stranici.

                                                                                                                                Duška Davidović