genericviagra-online.net

Sremovanje na Česmin dolu - Sremski ručak čobanski 2015.

Avgust u Sremu . Pamtićemo ga po tropskim temperaturama, prezrelim lubenicama  i već  čuvenom “Sremskom ručku čobanskom”. Ove godine ni mi nismo propustili da dođemo na ovu zanimljivu manifestaciju, u slavu tradicionalnih vrednosti  sremskog  sela i sami postanemo deo te žive tradicije koju sa radošću prenose njegovi domaćini i organizatori .

Sve je krenulo od jutarnjih sati , u prostranoj oazi ranča “Česmin do”, nadomak Bačinaca. Učesnici , gosti i mediji. Bilo je tu više od ića i pića , bilo je mirisa starinskih jela i rukom izmaštanih starina, poezije, glume, igre i nadmetanja.  Zajedno, odrasli  i deca i mladi. Jedinstven skup poklonika običaja i čuvara tradicije, mesto susreta , druženja i sremovanja .
 

Uz zahvalnost domaćinu za lepo osmišljen dan , fotografijom prenosimo delić atmosfere sa “Sremskog ručka čobanskog – 2015.”.  A za sremovanje , do sledeće priredbe , preporučujemo knjigu pesama “Zavet” , iz pera Nemanje Radivojšića.  Već sad, sa prvim štamparskim tiskom , “Zavet” nije ostavio nikog ravnodušnim a sigurni smo , ostaće trajni spomenar jednom vremenu , u kome će se pored imena Srem pamtiti  ime i pesme ovog darovitog pesnika.

 

                                                                                                                                                Fond Turistički klaster Srem

                                                                                                                                                Duška Davidović              

 

 

Za uspomenu na Sremovanje 2015.

prenosimo pesmu Na salašu , iz “Zaveta” , autora Nemanje Radivojšića

 

 

Na salašu

 

Na salašu pokojnoga dede, na vratima sve dvokrilne dveri

da bi kroz njih mogo da izvede, krave lađe, od osam meteri!

 

Kadgod, deda povo pola sela, po Cigane, svirce iz Deronja

zamalo je potonula skela, pod teretom svatova i konja.

 

Na taj salaš ja dolazim često, pod orasom sedim i ladujem

to je moje najmilije mesto, tu dedinu pesmu uvek čujem.

 

Biće da to beše o Jovanu, orilo se sa našeg salaša

deda svečar a još dovo nanu, svakom svircu dao po čilaša!

 

Još prašnjava samica i gajde, u vajatu tu stoje za vrati

Ko da kažu “Ajde, sinko, ajde, novim putem, al stari upamti”!

 

Kadgod, deda, pre neg što će poći, obećanje ostavio nama

“Neka bolja proleća će doći, na salašu opet biću s vama”!