genericviagra-online.net

Fruška gora

Frušku goru doživljavaju kao pluća Vojvodine, a ona je i vazdušna banja, ali i atraktivna turistička destinacija. Tu su i lekovite trave, staze zdravlja, biciklističke i moto staze, kao i mnogobrojni vinski podrumi i obeleženi putevi vina. Ako ste ljubitelj vina, preporučujemo: probajte vina iz vinograda sa padina Fruške gore.

Fruška gora je ostrvska, stara, gromadna planina u Sremu. Prostire se na dužini od oko 75 hektara, a najviši vrh je Crveni čot (539 metara), a ostali značajni vrhovi su Stražilovo (321metara), Iriški Venac (451metar) i drugi. Naziv "Fruška" potiče od reči Franak što ukazuje da su Franci naseljavali ili kontrolisali ovu planinu. Fruška gora je 1960. godine proglašena nacionalnim parkom. Doline i padine Fruške gore su prekrivene livadama, pašnjacima i žitnim poljima, na padinama su voćnjaci i vinogradi sa čuvenim vinskim podrumima, a delovi viši od 300 metara su obrasli gustom listopadnom šumom. Na Fruškoj gori je najveća koncentracija lipove šume u Evropi. Oko 700 vrsta lekovitog bilja raste na ovoj planini. Tu su i veliki izbor pečuraka, ali ne berite ih sami bez stručne pomoći. Postoji i uzgajalište puževa, ali i restorani sa ovim specijalitetima. Takođe, skupljanje puževa može biti unosan posao. Neke od brojnih životinjskih vrsta su jelen, muflon, lasica, divlja svinja, ris, zec i drugo. Malo se zna da na Fruškoj gori postoje i jezera i oaze neobičnog rastinja, ali i mesta koja razvijaju maštu, pa se planinom viju mnoge priče i legende.

Jednom sam se vraćala sa nekakvog druženja na Fruškoj gori oko dva sata posle ponoći. Bila je “gusta” noć, nije se video prst pred okom, samo su farovi automobila osvetljavali predele kao iz bajke. Odjednom smo morali da stanemo. Pred nama su tri prelepa bela konja igrala neku radosnu igru. Svi smo ćutali, verovatno pod utiskom prizora koji smo ugledali. Posle nekoliko minuta, sklonili su se sa puta i mi smo nastavili dalje. Zanimljivo je bilo da niko od nas nije progovorio o onome što smo videli te noći, nego tek sutradan, ali nekako bojažljivo. Shvatili smo da smo svi isto videli i da nije bio ničiji produkt mašte. Posle tog, za mene, mističnog prizora, raspitivala sam se kod različitih stručnjaka, da li ima na Fruškoj gori divljih konja. Nisam dobila odgovor. Svaki moj kasniji boravak na Fruškoj gori bio je podsećanje na taj prizor, ali i neko novo iskustvo, neki novi doživljaji za svako čulo.
Najznačajniji spomenik kulture predstavlja 16 srpskih manastira raspoređenih po celoj planini. Podigli su ih Srbi koji su na Fruškoj gori, kao i u čitavom Sremu prisutni još od vremena naseljavala  na Balkanu. Zbog toga mnogi Frušku goru nazivaju "Svetom gorom". Samo na teritoriji opštine Irig nalazi se čak sedam manastira.

Fruška gora je bila inspiracija mnogim velikanima poezije, od Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja, Milice Stojadinović Srpkinje (koja je rođena u Vrdniku). U manastirima su boravili Vuk Stefanović Karadžić, Dositej Obradović, Filip Višnjić, Karađorđe i mnogi drugi.

Autor: Dragica Bajić