genericviagra-online.net

Stazama Despota Stefana iz Konačišta „Resava“

Manasija

-novogodišnja pešačka tura-

I,..tako, reč po reč, korak po korak, stigosmo i u Resavu. Na praznik. Da ga podelimo sa prijateljima i da osetimo delić lepote koja je , nekad davno , ovde , bila utočište duhovnosti i simbol državnosti. Da podseti na značaj porodice i tradicije, na podvižništvo i viteštvo, na istrajnost u veri i nauku.
Da upotpuni priču o vekovima trpljenja  i opstanka, o vremenu koje je iznedrilo  duhovna središta i objekte autentičnog  graditeljstva  i likovnog izraza. Da posvedoči o vekovima  utkanim u književnost filosofiju i umetnost , opravda pokroviteljstvo delanju čuvene Resavske škole i opravdanost ulaganja u razvoj rudarstva. Da upotpuni priču o Brankovićima i Svetoj Fruškoj gori.
Naravno, reč je o najvažnijoj zadužbini despota Stefana Lazarevića, manastiru Manasija, u neposrednoj blizini Despotovca, grada koji je po njemu dobio ime.

 Nekako, usred naših pešačenja po Fruškoj gori, kao znak da ovu priču ne smemo propustiti, usledio je poziv da boravimo u Resavi , u Konačištu „Resava“. A Resava kao da je dobila u amanet da, uz Manasiju i raskošnu prirodu , očuva lik i delo slavnog despota u odvažnosti i gostoljubivosti njenih ljudi. U to smo imali priliku da se uverimo odmah ,prvog dana, čim smo zakoračili u Resavu, kad nam je u sumrak, na petnaestak minusa,  uoči same novogodišnje noći , stao auto . Odmah je stao prvi auto, koji je naišao, da pomogne a zatim i Filip Ranković, bečlija, mladi saksofonista rodom iz obližnjeg sela koji nas je prevezao do hotela, pa gospodin Savić iz Svilajnca, da zbrine auto.
Ne, ovo nije bio peh, nego uvod u jedan nezaboravan praznični događaj u Despotovcu . Da zaokruži priču o turističkom proizvodu, podjednako vrednih sadržaja,  koji s pravom nose naziv Resava. Ovo je i priča  o gostoprimstvu Konačišta „Resava „ i njenom domaćinu , majstoru kraljevske trpeze, gospodinu Milu Radisavljeviću. Tri dana odmora i uživanja, uz muzički program orkestra koji ne pravi pauzu ,  trubače , vodu sa izvora ,dobro vino i  kulinarske djakonije sa čak pet gangova ,iz kuhinje čuvenog Mila iz „Resave“. Da ne izneveri dugu tradiciju ugostitelja i dočara kako se to nekad gostilo uz despota. Domaćinska atmosfera, svečani novogodišnji ambijent i briga za svakog gosta, uglavnom prijatelja kuće, koji  ovde tradicionalno dolaze  za praznike. Tople i uređene sobe Konačišta „Resava“, sa pogledom na reku i  Beljanicu, oaza su mira i pravo utočište od brzog života i gradske vreve.
I godilo nam je što su nas tako nutkali i gostili , svakog dana nečim novim. Nije preterivanje.  Nije ni po standardu ali sigurni smo da ne može biti zamerke ni na količinu hrane, sa ove slavske trpeze.  Nismo ni mi zamerili,  ali smo postavili pitanje. Tradicija, kratak je odgovor i objašnjenje. Brzo  bi se čulo da kod Mila u Resavi nije više isto! I nije slučajno što se na ovom prelepom mestu, osim sale restorana Konačišta „Resava“, sa 250 mesta,  uz samu reku Resavu i Konačište nalazi i balon sala za čak 700 gostiju. U letnje mesece , svakog dana , ovde se održava po jedna svadba. Toliko o profesionalnosti i posvećenosti svakom gostu.
Prvog jutra Nove Godine obišli smo Manasiju, pešice. Škripalo je pod čizmama i štipalo za obraze ali uspeli smo da zaokružimo jedinstven doživljaj Resave i ispunimo fotoalbum kadrovima jednog od najvrednijih spomenika kulture Srbije Despota Stefana i Despotovca, stazama kojima su nekad  hodili  Hrebeljanovići , Lazarevići, Brankovići,.. i drugi , evropski velikodostojnici.
Misija je ispunjena a mi smo osveženi krenuli u naš Srem, rešeni da na proleće ponovo dođemo i obiđemo sve ono što, zbog hladnoće i kvara na autu, nismo uspeli da vidimo.

Naravno, poziv je upućen i Vama!
Datum novog promotivnog  izleta biće objavljen na našem sajtu i FB stranici.